„Da li moja beba dobija dovoljno mleka?“ jedno je od najčešćih pitanja koje sebi postavljaju mame koje doje – naročito u prvim danima i nedeljama nakon porođaja.
Za razliku od hranjenja na flašicu, tokom dojenja ne možete da vidite koliko je mililitara beba popila. Zbog toga je lako posumnjati u količinu mleka svaki put kada beba traži dojku češće, dugo sisa, budi se noću ili deluje nemirno.
Dobra vest je da postoje prilično pouzdani pokazatelji da beba dobija dovoljno mleka. Najvažniji među njima su broj mokrih pelena, način na koji beba sisa, njeno ponašanje i napredovanje u telesnoj masi.
Najpouzdaniji znaci da beba dobija dovoljno mleka
Ne postoji samo jedan znak na osnovu kog se procenjuje uspešnost dojenja. Posmatra se više pokazatelja zajedno.
1. Beba ima dovoljno mokrih pelena
Pelene su jedan od najjednostavnijih načina da pratite da li beba unosi dovoljno tečnosti.
U prva dva dana života uobičajeno je da beba ima samo dve ili tri mokre pelene. Kako se količina mleka povećava, raste i broj mokrih pelena. Od približno petog dana očekuje se najmanje šest dobro mokrih pelena tokom 24 sata.
Urin bi trebalo da bude svetao. Veoma taman urin, znatno manje mokrih pelena nego ranije ili suve pelene tokom dužeg perioda mogu biti razlog da se obratite pedijatru.
2. Čujete ili primećujete gutanje
Na početku podoja beba obično sisa brže kako bi podstakla otpuštanje mleka. Zatim sisanje postaje sporije i dublje, uz kratke pauze i gutanje koje možete čuti ili videti po pokretima donje vilice.
Ako beba samo brzo „gricka“ bradavicu bez dubljih pokreta vilice i bez gutanja, moguće je da položaj ili hvat dojke nisu dobri. To ne mora da znači da nemate mleka – često je potrebno samo korigovati način na koji se beba postavlja na dojku.
3. Dojke su posle podoja mekše
Mnoge žene primećuju da su dojke pre podoja punije, a nakon podoja mekše. To može biti znak da je beba izvukla mleko.
Ipak, kada se dojenje nakon nekoliko nedelja uspostavi, dojke mogu gotovo stalno biti mekane. To je najčešće normalna promena i ne znači automatski da je mleko „nestalo“. Telo se vremenom prilagođava potrebama bebe, pa osećaj prepunjenosti može biti sve ređi.
4. Beba deluje aktivno i zadovoljno
Beba koja dobija dovoljno mleka uglavnom je budna i aktivna u periodima kada ne spava, ima dobru boju kože i nakon većine podoja deluje opuštenije. Često će sama pustiti dojku kada se zasiti.
Ne mora, međutim, posle svakog podoja odmah da zaspi. Neke bebe žele da budu na dojci i zbog bliskosti, umirenja ili potrebe za sisanjem – ne samo zbog gladi.
5. Beba napreduje u telesnoj masi
Praćenje rasta kod pedijatra jedan je od najvažnijih pokazatelja da li beba dobija dovoljno mleka. Normalno je da novorođenče u prvim danima izgubi deo porođajne težine. Nakon toga se očekuje da počne da napreduje.
Jedno merenje samo po sebi ne daje uvek potpunu sliku. Važniji su trend rasta, opšte stanje bebe i procena pedijatra. Nemojte svakodnevno meriti bebu kod kuće bez preporuke stručnjaka, jer male razlike mogu nepotrebno povećati zabrinutost.
Koliko često novorođenče treba da sisa?
U prvim nedeljama većina beba sisa često – najčešće osam do dvanaest puta u toku 24 sata, a nekada i češće. Podoji nisu uvek ravnomerno raspoređeni niti jednako dugi.
Najbolje je ponuditi dojku kada primetite rane znake gladi:
- beba pomera glavu i traži dojku;
- otvara usta i isplazuje jezik;
- stavlja šake u usta;
- postaje nemirna i proizvodi tihe zvuke.
Plač je kasni znak gladi. Kada je beba već veoma uznemirena, može joj biti teže da pravilno uhvati dojku, pa je prvo umirite, a zatim ponovo ponudite podoj.
Da li često sisanje znači da nemam dovoljno mleka?
Ne nužno. Česti podoji su normalni, posebno u periodima ubrzanog rasta. Nekada beba nekoliko sati traži dojku veoma često, što se naziva grupisano ili klaster hranjenje. Na taj način ona telu šalje signal da treba da proizvodi više mleka.
Češće sisanje može se javiti i u večernjim satima, tokom razvojnih skokova, kada je beba umorna, traži bliskost ili joj je potreban osećaj sigurnosti.
Zato učestalost podoja ne treba posmatrati odvojeno od broja mokrih pelena, gutanja tokom podoja i napredovanja bebe.
Šta nije pouzdan znak da nemate dovoljno mleka?
Mame često posumnjaju da nemaju dovoljno mleka zbog promena koje su zapravo uobičajene. Nedostatak mleka se ne može pouzdano zaključiti samo zato što:
- su dojke postale mekše nego na početku;
- mleko više ne curi iz druge dojke;
- ne osećate refleks otpuštanja mleka;
- beba traži dojku češće nego ranije;
- podoji su odjednom kraći;
- pumpicom izvučete malu količinu mleka;
- beba se budi noću;
- prihvati flašicu nakon podoja.
Količina koju izvučete pumpicom nije isto što i količina koju beba može da posisa. Na rezultat izmlazanja utiču vrsta i veličina nastavka pumpe, vreme poslednjeg podoja, tehnika, stres i naviknutost tela na pumpicu.
Kako podstaći stvaranje mleka?
Proizvodnja mleka uglavnom funkcioniše po principu ponude i potražnje: što se mleko češće i efikasnije uklanja iz dojke, telo dobija jači signal da ga ponovo proizvodi.
Ako želite da podržite laktaciju:
- Dojite na zahtev, prema znacima gladi, a ne isključivo prema satu.
- Proverite da li beba pravilno i duboko hvata dojku.
- Dozvolite bebi da aktivno sisa na prvoj dojci, pa ponudite drugu.
- Praktikujte kontakt „koža na kožu“ kad god vam prija.
- Ne preskačite često podoje bez izmlazanja, naročito dok se laktacija uspostavlja.
- Odmarajte koliko je moguće, jedite raznovrsno i pijte prema osećaju žeđi.
- Ako je potreban dodatak, dogovorite sa pedijatrom ili savetnicom za dojenje kako da istovremeno zaštitite laktaciju.
Nemojte na svoju ruku uvoditi čajeve, biljne preparate, lekove ili suplemente za povećanje količine mleka. „Prirodno“ ne znači uvek i bezbedno tokom dojenja, a najpre treba utvrditi zašto postoji sumnja na manju proizvodnju.
Kada treba potražiti pomoć?
Obratite se pedijatru, patronažnoj sestri ili stručnoj savetnici za dojenje ako:
- od petog dana beba nema približno šest mokrih pelena za 24 sata;
- broj mokrih pelena naglo opada;
- urin je veoma taman ili primećujete znake dehidratacije;
- beba je izrazito pospana, teško se budi ili slabo sisa;
- ne čujete gutanje tokom većine podoja;
- dojenje je bolno, imate ranice ili bradavica nakon podoja izgleda spljošteno, uštinuto ili belo;
- beba ne dobija na težini kako se očekuje ili nastavlja da gubi težinu;
- imate utisak da mleka nema dovoljno, čak i kada ne možete jasno da objasnite zbog čega.
Hitnu medicinsku procenu treba potražiti ako beba teško diše, ne reaguje uobičajeno, ima suva usta, upalu fontanelu, vrlo malo mokri ili deluje ozbiljno bolesno.
Najčešća pitanja o količini mleka
Kako da znam koliko je beba popila iz dojke?
Kod direktnog dojenja mililitri se ne mogu izmeriti, ali se unos procenjuje na osnovu gutanja, mokrih pelena, ponašanja i napredovanja bebe. Ako postoji medicinski razlog, stručnjak može preporučiti kontrolno merenje, ali ono nije potrebno svakoj bebi.
Da li mekane dojke znače da nema mleka?
Ne. Nakon što se laktacija uskladi sa potrebama bebe, dojke često postanu mekše i ređe cure. Ako beba dobro sisa, ima dovoljno mokrih pelena i napreduje, mekane dojke same po sebi nisu znak manjka mleka.
Da li treba da pijem mnogo više vode da bih imala više mleka?
Važno je da ne budete žedni, ali forsiranje velike količine tečnosti obično neće samo po sebi povećati proizvodnju mleka. Pijte redovno i prema žeđi, a najveću pažnju posvetite čestim i efikasnim podojima.
Da li bebi treba voda tokom prvih šest meseci?
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, zdravoj bebi koja isključivo sisa tokom prvih šest meseci nije potrebna dodatna voda, čak ni po toplom vremenu, osim ako zdravstveni radnik ne preporuči drugačije.
Verujte znacima, ne strahu
Sumnja u količinu mleka je veoma česta, ali često ne znači da mleka zaista nema dovoljno. Umesto trajanja podoja, osećaja punoće u dojkama ili količine izvučene pumpicom, pratite pouzdanije pokazatelje: mokre pelene, gutanje, opšte stanje i napredovanje bebe.
Dojenje je veština koju zajedno učite i vi i vaša beba. Ako nešto boli, ne deluje kako treba ili vas brine, traženje pomoći nije znak neuspeha – već najbolji način da dobijete podršku na vreme.
Gravidon – zdrava mama, zdrava beba.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled ni individualni savet pedijatra, ginekologa ili stručne savetnice za dojenje.
