Vaša beba vas čuje mnogo pre nego što vas vidi. Već u drugoj polovini trudnoće vaš glas postaje jedan od najpoznatijih zvukova u njenom svetu, i to je prvi most između vas dvoje.
Razgovor sa bebom u stomaku možda na prvi pogled deluje neobično. Ipak, mnoge mame kažu da su baš kroz te male svakodnevne reči prvi put zaista osetile da nisu same. U ovom tekstu saznajte šta beba zaista čuje, zašto je to važno i kako da razgovor postane lep deo vašeg dana.
Kada beba počinje da čuje
Delovi uha počinju da se formiraju već u prvim nedeljama trudnoće, a oko 18. nedelje beba može da registruje prve zvukove. Između 24. i 26. nedelje sluh je dovoljno razvijen da beba reaguje na zvuke: pomeri se, trgne ili joj se promeni otkucaj srca.
U stomaku nije tiho. Beba stalno čuje kucanje vašeg srca, disanje i rad creva. Vaš glas međutim stiže do nje i spolja i iznutra, kroz kosti i telo, pa joj je jači i jasniji od svih drugih glasova. Reči ne razume, ali prepoznaje melodiju, ritam i ton govora.
Šta beba prepoznaje posle rođenja
Istraživanja su pokazala da novorođenče već u prvim danima života više voli glas svoje mame od glasa nepoznate žene. Bebe se često smire kada čuju poznati glas, okrenu glavu ka njemu ili počnu brže da sisaju.
Prepoznavanje ide i dalje od samog glasa. Bebe mogu da prepoznaju pesmicu ili priču koju su često slušale u stomaku, pa i ritam jezika kojim mama govori. Zato poznata uspavanka posle porođaja nije samo lepa navika, već i zvuk sigurnosti iz vremena pre rođenja.
Zašto razgovor prija i mami
Razgovor sa bebom nije samo za nju. Mnoge žene kažu da im je to pomoglo da trudnoću dožive kao vezu sa malim čovekom, a ne samo kao niz pregleda i promena u telu.
Nekoliko minuta mirnog pričanja ili pevanja usporava disanje i pomaže da se opustite. Vreme koje svesno posvetite bebi postaje mali predah u danu, trenutak kada ste samo vas dvoje. A ta bliskost se ne završava porođajem, već se nastavlja u prvim danima zajedno.
Kako razgovarati: praktične ideje
Ne postoji pravilan način. Važno je samo da govorite opušteno i iskreno. Evo nekoliko ideja za početak:
- Pričajte joj o svom danu. Šta ste radili, gde ste bili, šta ste skuvali. Beba ne prati sadržaj, ali uživa u vašem glasu.
- Čitajte naglas. Izaberite jednu kratku priču ili slikovnicu i čitajte je često. Kasnije će vam biti lepo da je čitate i bebi u naručju.
- Pevajte. Ne morate lepo pevati. Uspavanka iz vašeg detinjstva ili omiljena pesma sasvim su dovoljne.
- Napravite mali ritual. Na primer, pet minuta uveče pre spavanja, sa rukom na stomaku. Redovnost pomaže i vama i bebi.
- Zovite je imenom ili nadimkom. Ako ste već izabrali ime, koristite ga. Ako niste, smislite nežan nadimak.
- Dodajte dodir. Lagano milovanje stomaka uz priču često izazove odgovor u vidu pomeranja, posebno u trećem trimestru.
Tata, braća i sestre
Beba čuje i druge glasove, samo ne tako jasno kao mamin. Tatin dublji glas teže stiže kroz stomak, zato je dobro da se približi, govori polako i bude redovan. Večernja priča koju čita tata može postati njihov poseban ritual.
Starija deca često obožavaju da šapuću bebi, pevaju joj ili joj pričaju šta su radila u vrtiću. Tako se i ona pripremaju za dolazak brata ili sestre i osećaju se uključeno, a ne zapostavljeno.
Ako vam je neprijatno
Sasvim je normalno da se u početku osećate čudno dok pričate stomaku. Počnite tiho, kada ste sami, ili samo pevušite. Možete i čitati naglas ono što inače čitate, knjigu ili članak. Bebi je važan vaš glas, ne reči.
I ako neki dan zaboravite ili nemate snage, ništa se neće desiti. Beba vas ionako čuje svakog dana, dok razgovarate sa drugima, smejete se ili pevate u kolima.
Vaš glas je njen prvi dom
Razgovor sa bebom pre rođenja ne traži ni vreme ni veštinu, samo malo pažnje. Svaka reč, pesma ili priča gradi poznati svet u koji će beba stići. Kada je prvi put uzmete u naručje, vaš glas će biti nešto što već dobro poznaje.
