Efekti primene soja Lactobacillus rhamnosus HN001 tokom trudnoće
Efekti primene soja Lactobacillus rhamnosus HN001 tokom trudnoće, na zdravlje trudnice i bebe su značajni.
Koji su efekti primene soja Lactobacillus rhamnosus HN001 tokom trudnoće?
Pre više od sto godina, Ilija Mečnikov, ruski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade, profesor na Pasterovom institutu u Parizu, postavio je prvi postulat o mlečno-kiselinskim bakterijama “koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje i omogućavaju dugovečnost”.
Lactobacillus sp. i Bifidobacterium sp. su najzastupljenije vrste mlečno-kiselinskih bakterija koje imaju ulogu probiotika. Svetska zdravstvena organizacija definiše da su probiotici živi mikroorganizmi, koji dati u odgovarajućoj količini, korisno utiču na zdravlje domaćina.
Među njima, Lactobacillus rhamnosus se posebno izdvaja kao najviše proučavana i ispitivana vrsta u kliničkim studijama, za koju postoji najveći broj podataka o efektivnosti. Efektivnost Lactobacillus rhamnosus se svrstava u grupu 1A, što znači da postoje činjenice sa statistički značajnim rezultatima dobijenim kontrolisanim eksperimentom.
Imunomodulatorna svojstva
Unutar vrste Lactobacillus rhamnosus, neki sojevi pokazuju različita imunomodulatorna svojstva, koja mogu vršiti modifikaciju ili prevenciju infektivnih i neinfektivnih stanja. Jedan od takvih sojeva je Lactobacillus rhamnosus HN001, za koji je u više studija pokazano, da ima pozitivno imunomodulatorno dejstvo prilikom primene u periodu trudnoće i posle porođaja.
Lactobacillus rhamnosus HN001 u prevenciji gestacijskog dijabetesa
Trudnoća predstavlja poseban zdravstveni entitet, s obzirom na višestruke promene koje nastaju tokom nje. Crevni mikrobiom, koji obuhvata sve prisutne mikroorganizme, njihov genom i uslove životne sredine, se značajno menja u periodu od prvog do trećegtrimestra trudnoće.
Smatra se da je crevni mikrobiom žene u trećem trimestru trudnoće najsličniji mikrobiomu osobe sa prekomernom telesnom težinom. Pored toga, stil života u razvijenim zemljama koji podrazumeva obilje i visoku dostupnost hrane vodi do rastućeg problema sa gojaznošću i udruženim oboljenjima, kao što je gestacijski diajabetes melitus. Smanjenje diverziteta mikrobiote u gastro-interstinalnom traktu, koje se dešava sa odmicanjem trudnoće, može da uzrokuje inflamaciju unutar creva i promene u permeabilnosti, apsorpciji, čuvanju i korišćenju šećera i masti iz hrane. Na taj način dolazi do povećanja količine masnog tkiva, povećanja nivoa glukoze u krvi i povećanja cirkulišućih proinflamatornih citokina.
Ovo stanje, slično dijabetesu, se primećuje u kasnijim fazama svih zdravih trudnoća i smatra se da doprinosi maksimalnom prenosu hranljivih materija fetusu. U slučaju nedovoljnog kapaciteta beta ćelija pankreasa trudnice da izluče dovoljne količine insulina, dolazi do porasta nivoa glukoze u krvi i pojave gestacijskog dijabetesa. Za prevenciju gestacijskog dijabetesa preporučuju se različite metode kao što su dijeta, gubitak težine i vežbanje, ali često one nisu dovoljno uspešne.
Nekoliko naučnih studija je pokazalo da primena probiotika, posebno soja Lactobacillus rhamnosus HN001, može da normalizuje crevnu resorpciju, kao i da povoljno utiče na metabolizam glukoze, povećanu osetljivost na insulin i na smanjenje inflamacije u crevima, što povoljno utiče na prevenciju nastanka gestacijskog dijabetesa. Smatra se da Lactobacillus rhamnosus HN001 može da deluje na snižavanje nivoa konjugovanih žučnih soli, što utiče na regulaciju glukoze u krvi tokom trudnoće.
Lactobacillus rhamnosus HN001 u prevenciji postporođajne depresije
Postporođajna depresija predstavlja značajan zdravstveni i sociološki problem jer utiče na sposobnost majke da brine o novorođenčetu, kao i na celokupan kvalitet njenog života i dnevnu rutinu.
Takođe, postporođajna depresija majke može prouzrokovati dugotrajne efekte na kognitivni razvoj deteta, njegovo socijalno-emotivno i zdravstveno stanje. Značajan broj studija ukazuje na postojanje veze između mikrobiote creva i hemijskih procesa u mozgu preko dvosmernih puteva, koji uključuju imunski i neuroendokrini sistem, hipotalamus, nadbubrežne žlezde, masne kiseline kratkih lanaca, triptofan, simpatikus i parasimpatikus, vagus i enterični nervni sistem.
Pokazano je da korišćenje probiotika koji sadrži soj L. rhamnosus HN001 tokom trudnoće i posle porođaja smanjuje učestalost pojave simptoma postporođajne depresije i anksioznosti. Međutim, ovaj efekat se ne može generalizovati na sve sojeve probiotskih bakterija i do sada je utvrđen samo kod soja L. rhamnosus HN001. Pretpostavlja se da postoji širok spektar dejstva primene L. rhamnosus HN001 na centralni nervni sistem, kao što su promene u sastavu mikroflore, imuna inaktivacija, aktivacija vagusa, uticaj na metabolizam triptofana i hormone creva kao i lučenje neuroaktivnih supstancija.
Izvor: trudnocaizdravlje.rs
